Од ступања на снагу новог Закона о осигурању 2015. године, друштвима за осигурање у Србији пружена је могућност да својим клијентима понуде осигуравајуће производе код којих је осигурана сума у потпуности или делимично изложена тржишним флуктуацијама, док уговарач осигурања преузима инвестициони ризик. Такви производи – који се понекад називају „производи осигурања повезани са инвестиционима јединицама“, колективно су познати као „инвестициони производи засновани на осигурању“ према IDD и PRIIPs регулативи на нивоу ЕУ.
Иако је ово добро познат и веома тражен производ на развијеним осигуравајућим тржиштима ЕУ, IBIP-ови још увек нису постигли значајно присуство на српском тржишту осигурања. С обзиром на то да је ово релативно нов тип осигурања на српском тржишту осигурања, наш сарадник Никола Филиповић пружио је преглед неких кључних правних питања у вези са инвестиционим производима заснованим на осигурању у свом раду за стручни часопис „Токови осигурања“.
Рад указује на кључне разлике између инвестиционог и традиционалног животног осигурања. Кључна разлика произлази из права уговорача осигурања да бира инвестиционе фондове у које ће премија бити инвестирана, што у исто време преноси инвестициони ризик на уговорача осигурања. Ово је у супротности са традиционалним животним осигурањем где инвестициони ризик сноси друштво за осигурање. Након анализе става Суда правде Европске уније о правној квалификацији таквих уговора (као уговора о осигурању), рад указује на различита правила понашања која су се примењивала на дистрибуцију инвестиционих производа у оквиру MiFID режима и осигураних производа повезаних са инвестиционим фондовима у оквиру IMD/Треће директиве о животном осигурању, закључујући да су такве разлике биле један од кључних подстицаја иза реформа правила понашања и усвајање ИДД-а.
Рад је доступан на:
За сва питања или додатне информације у вези са осигурањем, контактирајте Николу Филиповића, nikola.filipovic@zslaw.rs , Иван Љубисављевић, ivan.ljubisavljevic@zslaw.rs или своје уобичајене контакте у канцеларији.
Инвестиicioni производи осигурања – осврт на нека правна питања
Од ступања на снагу Закона о осигурању 2015. године осигуравајућа друштва у Србији имају могућност да својим клијентима понуде осигурања живота у којима вредност осигуране суме стоји у директној вези са вредношћу јединице инвестиционог фонда у које су, по избору уговарача осигурања, инвестирана премија. У питању су осигурања која се у пракси некада називају „unit-linked“ осигурања (иако је „unit linked“ само једна од врста инвестиционих производа осигурања), а која су на нивоу ЕУ колективно дефинисана као инвестициони производи осигурања односно „insurance based investment products“ према Директиви 2016/97 (Директива о дистрибуцији осигурања) и Уредби 1268/2014 (Уредба о документима са кључним информацијама за малопродајне инвестиционе производе и инвестиционе производе осигурања).
И ако је у питању добро позната (и веома тражена) врста осигурања на развијеним тржиштима ЕУ, оваква врста осигурања још увек nije широко распрострањена на тржишту Србије. Будући да је у питању релативно нова врста осигурања, наш сарадник Никола Филиповић, указао је на неке кључне правне проблеме који се могу јавити у вези са инвестиционим производима осигурања у стручном раду за научно-истраживачки часопис „Токови Осигурања“.
На првом месту, указује се на разлике између инвестиционих производа осигурања и традиционалних животних осигурања. Наиме основна разлика проистиче управо из права које уговарач ове врсте осигурања има (да изабере фондове у које жели да се инвестирају средства од премије), услед чега уговарач осигурања преузима на себе инвестициони ризик. Насупрот овоме у традиционалним животним осигурањима овај ризик сноси осигуравајуће друштво. Како је ЕСП заузео став да су овакви уговори (и ако хибридни, тј. делом осигурање а делом инвестициона услуга) по своjој правној природи ипак јесу уговори о осигурању, дошло је до необичне ситуације у којој су се на суштински исте финансијске производе примењује различити регулаторно-правни режим у зависности од њихове формалне квалификације. Управо су разлике између правног режима предвиђеног за финансијске услуге (MiFID) и режима предвиђеног за услуге осигурања (IMD и Трећа Директива Животног осигурања) биле један од основних разлога за свеобухватну реформу правила тржишног понашања у сектору осигурања и усвајање Директиве о дистрибуцији осигурања.
Уколико имате било kakвих питања или су Вам потребне додатне информације можете се обратити Николи Филиповићу, nikola.filipovic@zslaw.rs , Ивану Љубисављевићу, ivan.ljubisavljevic@zslaw.rs или Вашем редовном контакту у канцеларији.