Највећи проблеми са којима се суочавају професионални играчи у Републици Србији
Еспорт, за неупућене, представљају мултиплејер видео игце које се играју такмичарски пред публиком, а тренутно најпознатији примери укључују Dota 2, Counter-Strike GO, LoL, Fortnite, Overwatch и World of Tanks. Последњих година еспорт сцена је полако напустила просторе интернет кафеа и викенд ЛАН забава и ступила у центар пажње тако што се емитује широм света путем истакнутих телевизијских канала као што је ESPN и преко платформи новајлија у дигиталном добу забаве као што су Twitch, Youtube и Facebook Live. Још 2016. године, Београд је био домаћин Светског првенства у CS:GO-у са скромним наградним фондом од 100.000 евра. Поређења ради, само прошле године наградни фонд за Dota 2 International шампионат износио је више од 34.000.000,00 америчких долара, да и не помињемо да је Epic games уложио укупно 100.000.000,00 америчких долара у Fortnite турнире широм света. Једно је сигурно, пејзаж забаве се драстично мења и млађе генерације биће њени нооци.
Током овогодишње пандемије ковида-19, уз велико одсуство традиционалног спортског извештавања, е-спорт је избио на врх као један од најгледанијих облика забаве који су били доступни. Да бисте добили јасну слику о европском тржишту е-спорта, Деројт је спровео две обимне анкете усмерене на различите сегменте европске е-спорт индустрије, директне учеснике на тржишту и представнике компанија из целе индустрије, а обе су завршене у јуну 2020. године. У овим налазима вреди напоменути да је 77% организација које су уложиле у е-спорт изјавило да су успеле да повећају своје приходе у поређењу са 2018. годином праћене порастом броја корисника, што је класификовано као знак динамичног развоја индустрије. Штавише, тржиште спајања и преузимања у овој области имало је новчани ток од 1,7 милијарди евра у глобалном обimu трансакција у последњој години.
Али шта све ово значи за професионалне играче, менаџере, власнике тимова и чак гледаоце? Правне последице еспорта државне власти су углавном игнорисале, али то ће се сигурно променити у наредним годинама са несмањеним и експоненцијалним растом ове индустрије. Законски заступници ће имати пуне руке посла са питањима као што су ауторска права – видео-игре су заштићене законом о ауторским правима и као такве пренос турнира или стримовање уживо на интернету, без претходног одобрења носилаца ауторских права тј. издавача, може се сматрати повредом ауторских имовинских права, да не помињемо чињеницу да издавач може променити правила игре изменом њеног изворног кода. Закони о коцкању – све већи број видео-игара има куповине у игри под називом “лут-бошкови” где су награде насумичне, али се стичу стварним новцем, док су поједине јурисдикције попут Кине или Белгије већ означиле ове куповине као коцкање или их у потпуности забраниле, већина европских држава тек треба да се поздрави са овим питањем.
Закоoni o radu – različite e-sport discipline imaju različite formate takmičenja, neke su individualne (Street Fighter V), dok su druge timske (League of Legends, Overwatch), pri čemu su e-sport igrači često pod ugovorom sa profesionalnim e-sport timom. Trenutno su igrači obično zaposleni po ugovoru o pružanju usluga, pri čemu su igrači angažovani kao fizičko lice / izvođač radova i plaćeni po honoraru ili kao preduzetnici koji moraju da izdaju fakture svojim timovima. Postoje slučajevi u kojima je izdavač video igara zahtevao određenu vrstu ugovora između igrača i tima, na primer, Riot Games je zahtevao da svi igrači NA i EU League Championship Series-a budu zaposleni u timu od 2017. godine nadalje kao preduslov za učestvovanje na turniru. Za razliku od izvođača radova, tj. ugovarača, igrači koji su angažovani kao zaposleni primaju platu. To da li je igrač klasifikovan kao zaposleni ili ugovarač može imati ogroman uticaj i na igrača i na tim u pogledu obaveza i novca. Uopšteno govoreći, zaposleni imaju veću pravnu zaštitu, poslodavci imaju veće obaveze, a i poslodavac i zaposleni obično plaćaju veće poreze. Izmene u sastavima timova su izuzetno česte u e-sportu, i uz problem stalnih promena zaposlenja, vize za takmičenje na turnirima koji se održavaju u stranim zemljama (što može varirati u zavisnosti od toga da li dotična zemlja prepoznaje e-sport kao sport), postoje brojna druga pitanja koja su već regulisana u tradicionalnim sportovima, kao što su minimalna zarada, plaćeni godišnji odmor, naknada za bolovanje itd.
Pitanje zaposlenja prelazi na najhitnije pitanje za buduće profesionalne igrače – poreze. Profesionalni igrači moraju biti svesni poreskih implikacija svoje zarade, uključujući i način na koji se obično oporezuju njihove nagrade sa turnira, plate igrača, prihodi od strimovanja/donacije i sponzorska sredstva.
Пре него што се зарони у ова питања, мора се анализирати да ли се постојећа спортска регулатива примењује на професионалне гејмере. Према Закону о спорту Републике Србије, професионални спортиста се дефинише као лице које се бави спортском активношћу као својим јединим или основним занимањем, или спортиста који има статус професионалног спортисте у складу са спортским правилима надлежне међународне спортске федерације, док су спортске активности сви облици физичке и менталне активности које, кроз неуорганизовано или организовано учешће, имају за циљ изражавање или унапређење физичке спреме и духовног благостања, стварање друштвених односа или постизање резултата на такмичењима свих нивоа. Овом широко постављеном дефиницијом, која се ослања на међународно признате стандарде за спорт, може се закључити да се професионални гејмери могу третирати као спортисти ако испуњавају горенаведене критеријуме.
Како је прописано Законом о спорту, професионални спортиста заснива радни однос са спортском организацијом закључењем уговора о раду на одређено време, са максималним трајањем до пет година. Овај уговор о раду мора да дефинише плату и друга примања професионалног спортисте у складу са важећим законима. Друга примања професионалног спортисте или гејмера не окарактеришу се као плата, што значи да се опорезују другачије. Порез на зараде износи 10% на врх доприноса за социјално осигурање који могу износити додатних 36%. Сваки добитак који професионални гејмер оствари кроз турнире и такмичења опорезује се по стопи од 20%, при чему се бруто приход од добитка унапред умањује за 50% на име стандардних трошкова, под условом да ову врсту прихода исплаћују спортске организације, удружења или савези. Приход који не исплаћују спортске организације, спортска удружења или савези опорезује се по стопи од 20%, а стандардни трошкови који се одбијају представљају 20% од бруто прихода.
Каao опште правило, локација одређеног турнира одређује који се порески закони примењују на одређени наградни фонд турнира. На пример, 2016. Dota 2 турнир “The International” одржан је у САД и имао је наградни фонд од $20,7 милиона. Стога су играчи који су освојили део овог наградног фонда, чак и они који нису били резиденти САД, подлегли савезном порезном на доходак Сједињених Држава на ове добитке. Код еспорта, питање где се манифестују активности које одређују исход постаје изузетно релевантно за утврђивање која надлежност има право опорезивања прихода остварених од награда на турнирима. Ово је посебно релевантно у онлајн турнирима. Да ли се активности које генеришу приход обављају у земљи у којој играч учествује у такмичењу, земљи у којој је тим основан, у земљи у којој се налазе сервери или у земљи пребивалишта организатора турнира? Професионални играч који је резидент Србије подлеже опорезивању у Србији на свој укупан приход широм света, што значи да награде са турнира додељене у страним земљама могу довести до потенцијалног двоструког опорезивања. Треба напоменути да је Србија закључила велики број мултилатералних и билатералних уговора заснованих на Модел конвенцији ОЕЦД-а о порезима како би се избегао управо овај проблем. У пракси то значи да ће прекограничним европским послодавцима у еспорту и професионалним играчима бити потребни правни и порески савети како би се осигурало да имају одговарајућу пореску структуру за послодавце.
Професионални играчи такође остварују зараду од нових облика компензације, укључујући спонзорства и приходе од стримовања кроз партнерства са веб-сајтовима за стримовање и донације од својих гледалаца, а све то подлеже различитим врстама пореза. Што се тиче донација, вреди напоменути да је новац примљен као донација од исте особе, у износу до 100.000 РСД у једној календарској години, изузете од пореза, док било који износ који ово прелази подлеже порезу на поклон од 2,5%. Проблем који се јавља је како стример да зна када је једна особа донирала средства која премашују законски минимум када се донације врше преко онлајн псеудонима који донатора чине практично анонимним за стримера.
Спонзорства спадају у посебну категорију за себе. Када спонзор да одређени износ новца професионалном играчу или његовом тиму, који ће заузврат јавно и на уговорени начин објавити да их спонзорише одређени бренд, то ће се сматрати трансакцијом услуга које професионални играч или његов тим пружају спонзору, што ће тада бити предмет ПДВ-а. Међутим, за саме спонзоре је релевантно да се трошкови рекламе и пропаганде у потпуности признају као расход у пореском билансу.
Слично као и било која друга врста прихода, бенефиције које професионални играчи добијају од својих тимова или спонзора такође се опорезују на основу фер тржищне вредности те бенефиције. На пример, ако играч добије бесплатне миље за летове или производе од спонзора, биће опорезован на основу фер тржишне вредности тих миља или производа.
Иако тренутна ситуација можда то не захтева, очигледно је да би приликом преговора о условима свог следећег гејминг уговора, професионални гејмери, као и њихови тимови, требало да искористе савете свог пореског саветника или правних стручњака како би утврдили најбољи начин за структурирање различитих облика накнада које примају. У том погледу, наша адвокатска канцеларија је, уз помоћ ЗСТАКХ, пружа пуни обим услуга неопходних за обезбеђивање оптималне правне сигурности у наредним годинама.
Еспорт и врло дугачка рука закона
Највећи проблеми са којима се суочавају професионални Еспорт играчи у Републици Србији
Еспорт, за неупућене, су мултиплејер игре које се играју у такмичарском окружењу за гледаоце. Тренутно најпопуларније игре у овој сфери су Dota 2, Counter-Strike: GO, LoL, Fortnite, Overwatch i World of Tanks. У претходним годинама Еспорт сцена је полако напустила играонице и локалне Лан турнире и нашла се у центру пажње емитовањем на проминентним каналима као што су ESPN и на платформама придошлица дигиталног доба забаве као што су Twitch, Youtube и Facebook Live. Још у 2016. години Београд је био домаћин Светског шампионата у CS:GO који је имао скромни наградни фонд од 100.000 ЕУР. Поређења ради, само прошле године, наградни фонд за Dota 2 Међународни шампионат “The International” износио је преко 34.000.000,00 УСД. При том не треба ни споменути да је Epic games инвестирао укупно 100.000.000,00 УСД у Fortnite турнире организоване широм света. Једна ствар је сигурна, пејзаж интерактивне забаве се мења драстично и млађе генерације су његови пионири.
Za vreme ovogodišnje COVID-19 pandemije praćene primetnim odsustvom prenosa tradicionalnih sportova, Esport se probio kao jedan od najgledanijih oblika zabave. U cilju dobijanja jasne slike evropskog Esport tržišta, Deloitte je sproveo dve ekstenzivne studije koje su bile fokusirane na različite aspekte evropske Esport industrije, prvo na direktne učesnike na tržištu a zatim i na predstavnike kompanija širom industije, obe studije su završene u junu 2020. godine. U nalazima ovih studija značajno je ukazati da je 77% organizacija investiranih u Esport navela da uspevaju da povećaju svoje prihode u poređenju sa 2018. godinom uz dodatno povećanjee broja korisnika, što je klasifikovano kao znak industrije koja je praćena dinamičnim razvojem. Dodatno, tržište za M&A transakcije u ovoj oblasti u toku prethodne godine videlo je protok kapitala u iznosu od 1.7 milijardi EUR u transakcijama na globalnom nivou.
Али шта ово значи за професионалне играче, менаџере, власнике тимова чак и гледаоце? Правне импликације Еспорта су дуго времена биле игнорисане од стране државних власти али и то је неизбежно да се промени у предстојећим годинама услед непрестаног и експоненцијалног раста ове индустрије. Законодавци ће имати пуне руке са питањима као што су ауторска права – видео игре су заштићене путем ауторских права и као такве емитовање турнира или стремовање уживо путем интернет, без претходно прибављене сагласности носиоца ауторског права тј. издавача, може представљати повреду ауторових права на комерцијално искоришћавање дела, ово и без да споменемо да издавач може мењати правила игре изменама соурс кода. Закони о играма на срећу – све већи број видео игара садржи могућност за додатне трансакције унутар самих игара које су колоквијално зову “loot-boxes” а које садрже награде које су насимично додељене и које награде могу да варирају у својој вредности по којој се препродају путем екстерних web siteova. Pojedine zemlje kao što su Belgija i Kina već su svojim zakonima okarakterisale ove vrste transakcija kao podvrstu igara na sreću, ili su ih čak izričito zabranile, dok većina evropskih država tek treba da adresira ovo pitanje.
Радно право – различити Еспорттови имају различите формате за такмичење, неки су индивидуални (Street Fighter V) док су неки тимски (League of Legends, Overwatch) где су професионални играчи углавном под уговором закљученим са професионалним Еспорт тимом. Тренутно играчи су типично ангажовани путем уговора о пружању услуга, где су играчи најчешће ангажовани у виду извршиоца посла за шта им се исплаћује накнада или у виду предузетника у ком случају издају рачун тиму за своје услуге. Постоје случајеви где издавачи Еспорт видео игара захтевају посебну врсту уговора између играча и тима. Примера ради, Riot games од 2017. године захтева од свих играча који учествују у Северноамеричкој и Европској Серији Лиге Шампиона да буду запослени од стране свог тима како би били квалификовани да учествују на турнирима. У односу на играче ангажоване као извршиоце посла, играчи који су запослени у тиму играју за плату. Да ли је играч класификован тј ангажован као запослени или на неки други начин може имати велики утицај како на самог играча тако и на тим у погледу обавеза и новца. Уопштено говорећи, запослени имају већу правну заштиту а послодавци веће обавезе а запослени и послодавац заједно плаћају веће порезе и доприносе у односу на друге видове ангажовања. Промене поставе тимова су екстремно честе у Еспорту и заједно за проблемом сталне промене запослења, визама за учествовање на турнирима који се одржавају у страним земљама (које могу да варирају у зависности од тога да ли држава домаћин признаје Еспорт као спор) постоји безброј других проблема који су већ регулисани у традиционалном спортовима као што су минимална зарада, плаћени одмори, прековремени рад, боловање итд.
Питање запослења се преноси на можда најбитније питање за будуће професионалне играче – порези. Професионални играчи морају бити свесни пореских импликација њихове зараде, што укључује знање о томе како се обрачунава и плаћа порез на њихове награде са турнира, зараде, приходи/донације добијене путем стримовања и спонзорства.
Пре него што се упустимо у анализу ових проблема морамо поставити питање да ли је постојећа регулатива спорта применљива на професионалне Еспорт играче. Према Закону о спорту Републике Србије професионални спортиста је спортиста који се бави спортском активношћу као једним или основним занимањем и други спортиста који има статус професионалног спортисте у складу са спортским правилима надлежног међународног спортског савеза, где се спортске активности дефинишу као сви облици физичке и умне активности који, кроз неорганизовано или организовано учешће, имају за циљ изражавање или побољшање физичке спремности и духовног благостања, стварање друштвених односа или постизање резултата на такмичењима свих нивоа. Према овој доста широко постављеној дефиницији која се у одређеној мери ослања на међународне стандарде, професионални Еспорт играчи могу се третирати као спортисти уколико испуњавају горе наведене критеријуме.
Kao što je navedeno Zakonom o sportu profesionalni sportista zasniva radni odnos sa sportskom organizacijom zaključenjem ugovora o radu, na određeno vreme, najduže do pet godina. Ovim ugovorom o radu mora biti utvrđena zarada i drugi prihodi profesionalnog sportiste u skladu sa zakonom. Drugi prihodi profesionalnog sportiste i Esport igrača nisu okarakterisani kao zarada, što znači da se oporezuju po drugom osnovu. Porez na zaradu je 10% povrh doprinosa za obavezno socijalno osiguranje koji mogu iznositi dodatnih 36%. Sve nagrade koje Esport igrač osvoji kroz učešće na turnirima i kroz druga takmičenja oporezuju se kao prihodi sportista po stopi od 20% gde se priznaju normirani troškovi od 50% putem umanjenja bruto prihoda sve pod uslovom da ova primanja isplaćuju sportske organizacije, udruženja ili savezi. Prihodi koji nisu isplaćeni od strane sportskih organizacija, udruženja ili saveza oporezuje se takođe po stopi od 20% kao dodatni prihod ali priznati normirani troškovi iznose 20% na bruto prihod.
Као опште правило локација поединачног турнира диктира који се порески закони примењују на одређене награде из наградног фонда. Као пример, светско такмичење из Дота 2 “The international” које је 2016. године одржано у Сједињеним Америчким Државама имало је наградни фонд који је био нешто преко 20 милиона УСД. Играчи који су освојили део ове награде, чак и они који нису држављани САД, били су у обавези да плате федерални порез на доходак који наплаћује САД. Када је у питању Еспорт питање где се испољавају радње по основу којих се постиже одређени резултат у такмичењу постаје изузетно релевантно приликом утврђивања која јурисдикција има право да опорезује награде добијене за победничке пласмане на такмичењима. Ово је нарочито релевантно када се турнири одржавају онлајн. Да ли се активности које представљају извор прихода предузимају у месту где се професионални играч налази приликом учешћа на турниру, у држави у којој је тим основан, у држави у којој се налазе сервери преко којих се такмичење одржава или у држави порекла организатора турнира? Професионални играч који је држављанин Републике Србије у обавези је да измири порез према Републици Србији на све награде освојене широм света што у пракси значи да награде освојене у страним земљама могу водити до потенцијалног двоструког опорезивања. Битно је нагласити је да је Република Србија потписница значајног броја мултилатералних и билатералних споразума о избегавању двоструког опорезивања који су базирани на О.Е.Ц.Д. моделу као и да је потписница Мултилатералне конвенције која је суштински, када је реч о Србији почела да се примењује од октобра 2018. године, све у циљу регулисања овога проблема. У пракси, ово значи да Еспорт играчи и њихови послодавци морају затражити правни и порески савет како би осигурали оптималан порески третман који је у свачијем заједничком интересу.
Profesionalni igrači takođe profitiraju putem drugih oblika kompenzacije uključujući sponzorstva i prihode od streamovanja kroz partnerstva sa websajtovima koji pružaju usluge streamovanja a koji su svi podložni različitim poreskim tretmanima. U pogledu domacija prilikom streamovanja, bitno je ukazati na to da novac koji je primljen na ime donacije od strane istog fizičkog lica i koji ne prelazi iznos od 100.000 RSD u jednoj kalendarskoj godini ne predstavlja oporeziv prihod dok iznos koji prelazi ovu granicu podleže porezu na poklon od 2,5% i čiji je obveznik poklonoprimac. Problem koji se ovde javlja je kako da osoba koja streamuje svoj sadržaj stekne saznanje o tome kada je jedan donator premašio navedeni zakonski maksimum kada se donacije sprovode putem lako promenjivih online nadimaka koji čine donatora praktično anonimnim.
Спонзорства спадају у потпуно другачију категорију. Када спонзор даје примаоцу спонзорства одређени новчани износ, а прималац спонзорства заузврат јавно и на уговорени начин истиче да је спонзорисан од стране спонзора и на други начин рекламира спонзора, ради се о промету услуга који прималац спонзорства врши спонзору, а који је предмет опорезивања ПДВ. За спонозора је од значаја да трошкови рекламе и пропаганде признају се као расход у пореском билансу у целости.
Слично као и други основи прихода, бенефити које професионални играч прими од свог тима или спонзора такође се опорезују по њиховој тржишној вредности. Примера ради, уколико професионалном играчу буду обезбеђени летови од стране тима или производи од спонзора, они ће бити опорезивани на начин да ће се као пореска основица узети тржишна вредност трошкова лета или производа а обвезник пореза биће сам професионални играч.
Иако тренутна ситуација можда то не захтева, евидентно је да приликом преговарања услова њиховог следећег уговора, професионални играчи али и њихови тимови требају да упосле подршку њихових рачуновођа или правних тимова како би утврдили који је најбољи начин да се структуирају различите форме прихода који се могу јавити у будућности. У овоме погледу, наша адвокатска канцеларија, заједно са асистенцијом ЗСТАКХ пружа потпун сет услуга неопходних да се омогући оптимална права сигурност у предстојећим годинама.