Преглед сектора некретнина у Србији
Како се летњи период 2020. године брзо ближи крају, неизвесност јесени и изгледи за други талас избијања болести КОВИД-19 намећу потребу да се утврди тренутно стање сектора некретнина и пројекције за његов могући будући развој.
Јedna od najvažnijih promena koje je donela potreba za socijalnim distanciranjem jeste veći naglasak na digitalizaciju i protok informacija. Predvodnik u ovom pokretu je svakako bio Republički geodetski zavod (RGZ) implementacijom Integrisanog okvira za geoprostorne informacije, što će pomoći u premošćavanju geoprostornog digitalnog jaza sa drugim zemljama i obezbediti socio-ekonomski prosperitet, pružajući stranim investitorima više mogućnosti, sigurnosti i jasnoće u formiranju fondova ili grupa za ulaganje u nepokretnosti usmerenih ka srpskom tržištu nekretnina. Kao i na makro nivou, svakodnevni mikro nivo je takođe bio korisnik blagodeti digitalizacije. Sertifikovani advokati sada imaju mogućnost da digitalno pribavljaju izvode iz katastra nepokretnosti, odnosno pravni dokaz o vlasništvu, podnose sve zahteve koji se odnose na promene prava i titula na nepokretnostima, zakazuju sastanke sa službenicima u vezi sa tekućim predmetima, pristupaju digitalnoj oglasnoj tabli na kojoj se objavljuju sve odluke koje donosi RGZ, pristupaju bazi podataka planskih dokumenata i drugo.
Све гореведено ће несумњиво имати жељени ефекат значајног убрзања трансакција некретнинама и смањења њихових трошкова у корист наших клијената. Ефекат ових макро и микро стимуланса већ се може назрети из извештаја који је објавио РГЗ о тржишту непокретности у првој половини 2020. године. Један од најважнијих закључака из извештаја је да и поред тога што су укупне трансакције пале за 13% у односу на исти период прошле године, што се може приписати двомесечном периоду застоја у којем скоро да није било закључених трансакција због ванредног стања, укупна новчана средства разњена у овим трансакцијама била су само 8% мања у поређењу са износима разњеним у истом периоду прошле године, што значи да је просечна цена некретнина повећана у 2020. години. Осим тога, може се приметити да је највећи пад забележен на тржишту пословног простора (посебно пословног простора већег од 50 м2) због режима “рада од куће” који је већина послодаваца усвојила, док су викендице и грађевинско земљиште забележили највећи раст у укупном учешћу на тржишту, посебно у северним деловима Србије, односно Војводини. Закључак из извештаја је да је тржиште непокретности у првој половини 2020. године било посебно снажно с обзиром на околности, при чему су највећи индикатори снаге тржишта чињеница да је 67% трансакција закључено без икаквог вида кредита и да стамбене некретнине тренутно имају највећу вредност по квадратном метру.
Слично томе, Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре истакло је перспективе будућих улагања у сектор некретнина. Према званичним подацима, у првих седам месеци издато је 10.846 грађевинских дозвола, што је отприлике једнако броју издатих у истом периоду претходне године. Вреди напоменути да се већина грађевинских дозвола издаје за стамбену изградњу, при чему је 88,881 TP3T дозвола издато за зграде са три или више станова, са просечном површином стана од 63,62 m2, при чему неке локације и типови зграда достижу знатно већу вредност по квадратном метру. Поред тога, према званичним расположивим подацима, укупан број градилишта на 18тх августа износи 62.405 (16.000 више него у истом периоду прошле године) а највећи део градње завршен је у главном граду Београду, за којим следе градови Нови Сад, Суботица и Крагујевац.
Немогуће је са сигурношћу предвидети шта доноси будућност, али на основу анализе постојећих трендова и опсежног рада са клијентима у сектору некретнина, ипак можемо са сигурношћу да тврдимо да ће пандемија вируса ковид 19 имати минималан утицај на будуће перспективе тржишта некретнина у Србији. Фактор који томе доприноси јесте што је становништво све више финансијски оспособљено за појединачне куповине, док се некретнине сматрају савршеном приликом за инвестирање и штедњу, што прати и природни раст цена некретнина у нади да ће се достићи европски стандард.
За сва додатна питања у вези са овом темом, молимо вас да пратите наша обавештења и/или контактирате адвоката Никола Шиљеговић, nikola.siljegovic@zslaw.rs или код вашег уобичајеног контакта у адвокатској канцеларији Живковић Самарџић.