Министарство трговине, туризма и телекомуникација објавило је 30. априла на свом сајту да је Влада Републике Србије на седници тог дана усвојила Уредбу о понуди замене туристичког путовања које је отказано или није реализовано услед вируса ЦОВИД-19.
Како је наведено на сајту Министарства, поменута Уредба омогућава свим грађанима који су уплатили туристички аранжман до 15. марта ове године да имају могућност да са агенцијама договоре заменско путовање, које могу искористити најкасније до 31. децембра 2021. године.
Ако заменско путовање не буде реализовано до тог датума, грађани ће имати право на повраћај новца до 15. јануара 2022. године.
Зависно од договора агенције и путника, ново путовање може бити реализовано за исту или другу дестинацију, у износу који није мањи од оног који је путник платио агенцији за путовање које није искористио.
Закључење новог уговора о путовању између агенције и путника биће обезбеђено полисама осигурања.
Могло се чути раније да је држава донела ову уредбу како би на сваки начин заштитила око 500 хиљада људи који су своје аранжмане уплатили до 15. марта.
Да ли је то заиста тако или се агенције на овај начин заправо штите на рачун путника, остаје да се види.
Прво, садржај ове Уредбе не подразумева да ће путници моћи да договоре заменско путовање са агенцијама, већ је ова могућност дата агенцијама које су у стању да понуде заменско путовање за нереализовано туристичко путовање, уплаћено у целини или делимично, закључно са 15. мартом 2020. године, без обзира на период реализације, које је отказано или нереализовано током ванредног стања или касније, услед околности изазваних болешћу КОВИД-19 изазваног вирусом САРС-ЦоВ-2. Стога, уколико агенције не понуде заменска путовања, путницима ова опција не стоји на располагању. Занимљиво је да рокови за достављање ове понуде од стране агенција нису прописани овом Уредбом.
Путницима је дата могућност да прихвате или одбију понуду за замену.
Ако они прихвати, Закључује се нови уговор о организацији путовања, који такође садржи број издате гаранције путовања у случају инсолвентности и за накнаду штете (што је такође садржано у постојећем уговору који се ставља ван снаге, у складу са Уредбом). Заменско путовање може се реализовати до 31. децембра 2021. године.
С druge strane, ako putnik одбија понуду, агенција је дужна да изврши повраћај средстава у року од 14 дана од истека рока из претходног става, односно до 14. јануара 2022. године (а не 15. јануара, како је наведено на сајту Министарства).
Другим речима, ако агенције понуде заменско путовање, путници ће моћи да га прихвате или одбију, у ком случају ће морати да чекају најмање 18 месеци на повраћај уплаћеног износа, када би им новац био враћен у динарима без камате. С обзиром на то да се сви аранжмани такође плаћају у динарској противвредности, путницима ће бити враћен износ једнак уплаћеном, а не ревалоризованом износу, што би, због инфлације или слабљења домаће валуте, могло бити неповољно за путнике.
Како би се дао одговор на питање с почетка овог текста, неопходно је сагледати ситуацију у којој би се путници нашли да ова Уредба није донета. У том случају примењивао би се општи режим члана 877. Закона о облигационим односима, којим је прописано да путник може у свако доба одустати од уговора, у целини или делимично (став 1), да ако путник одустане од уговора у разумном року, који се одређује према врсти аранжмана (благовремени откази), организатор путовања има право само на накнаду административних трошкова (став 2), односно да у случају неблаговременог отказивања уговора организатор путовања може захтевати од путника исплату одређеног процента уговорене цене који се утврђује сразмерно времену које је преостало до почетка путовања и који мора бити економски оправдан (став 3).
Уместо закључка: ако ова уредба прође оцену уставности и законитости (поред спорних питања у вези са ограничењем имовинских права путника, постоји и питање забране ретроактивног дејства закона и других општих аката), чини се да је донета у циљу заштите туристичких агенција док путници остају у истој (ако прихвате понуду за заменско путовање које се могло добити и без уредбе, простим споразумом уговорних страна) или горим положајем (ако не прихвате понуду морају чекати најмање 18 месеци за повраћај уплаћеног износа у динарима за уговорени аранжман без камате са свим ризицима наплате који постоје у овом тренутку).
За сва додатна питања у вези са овом темом, молимо вас да пратите наша обавештења и/или контактирате адвоката Ивана Љубисављевића ivan.ljubisavljevic@zslaw.rs или код вашег уобичајеног контакта у адвокатској канцеларији Живковић Самарџић.
Уредба о заменским путовањима – заштита за путнике или туристичке агенције
30. априла на сајту Министарства трговине, туризма и телекомуникације објављено је да је на седници Владе Републике Србије тог дана усвојена Uредба о понуди заменског путовања за туристичко путовање које је отказано или није реализовано услед болести Covid 19.
Како се наводи на сајту Министарства, поменутом уредбом омогућено је да сви грађани који су уплатили туристички аранжман до 15. марта ове године, имају могућност да са агенцијама договоре заменско путовање које могу да искористе најкасније до 31. децембра 2021. године.
Уколико заменско путовање не буде реализовано до поменутог датума, грађани имају право на повраћај уплаћених средстава до 15. јануара 2022. године.
Ново путовање се у договору агенције и путника може реализовати на истој или другој дестинацији и то у износу не мањем од оног који је путник уплатио агенцији за путовање које није искористио.
Закључивање новог уговора о путовању између агенције и путника биће обезбеђено полисама осигурања.
Раније се могло чути да овом уредбом држава на сваки начин жели да заштити око 500 хиљада људи који су до 15. марта уплатили своје аранжмане.
Да ли је то заиста тако или се на овај начин заправо штите агенције науштрб путника остаје да се види.
Пре свега, из садржине уредбе не произлази да ће путници имати могућност да са агенцијама договоре заменско путовање већ је ова могућност дата агенцијама које могу понудити заменско путовање за нереализовано туристичко путовање које је у целости или делимично уплаћено закључно са 15. мартом 2020. године, без обзира на период реализације, а које је отказано или нереализовано у периоду ванредног стања или касније услед околности које су проузроковане болешћу COVID-19 изазване вирусом SARS-CoV-2. Дакле, уколико агенције не понуде заменско путовања, путници остају без ове могућности. Интересантно је да уредбом није остављен рок у којем би агенције требале да доставе ову понуду.
Оно што је путницима датo јесте могућност да прихвате или не прихвате заменску понуду.
Уколико прихвате, закључује се нови уговор о организовању путовања који садржи и број издате гаранције путовања за случај инсолвентности и ради накнаде штете (што иначе садржи и постојећи уговор који се како уредба каже стонира). Заменско путовање могуће је реализовати до 31.12.2021. године.
Са druge strane, ukoliko putnik не прихвати понуду, агенција је дужна да изврши повраћај уплаћених средстава у року од 14 дана од истека рока из претходног става, дакле до 14. јануара 2022. године (а не 15. јануара како се на сајту Министарства наводи).
Другим речима, уколико агенције понуде заменско путовање путници ће моћи да исто прихвате или не у ком случају ће за повраћај уплаћеног износа морати да сачекају најмање 18 месеци када би требало да им буде враћен динарски износ уплаћеног аранжмана без камате. Будући да су сви аранжмани плаћени и динарској противвредности, путницима ће бити враћен износ који одговара уплаћеном, а не ревалоризованом износу, што услед инфлације или слабљење националне валуте може бити негативно по путнике.
Да би се могао дати одговор на питање са почетка овог текста, потребно је сагледати ситуацију у којој би се путници нашли да ова уредба није донета. У том случају, на однос путника и агенције примењивао би се општи режим из чл. 877 Закона о облигационом односу којим је прописано да путник може у сваком тренутку одустати од уговора, потпуно или делимично (ст. 1), да ако путник пре почетка путовања одустане од уговора у разумном року који се одређује с обзиром на врсту аранжмана (благовремени одустанак), организатор путовања има право само на накнаду административних трошкова (ст. 2) односно да у случају неблаговременог одустанка од уговора, организатор путовања може од путника захтевати накнаду у одређеном проценту уговорене цене који се утврђује сразмерно времену преосталом до почетка путовања и који мора бити економски оправдан (ст. 3).
Уместо закључка: уколико предметна уредба прође оцену уставности и законитости (поред спорних питања који се односе на ограничавања имовинских права путника, ту је и питање забране повратног дејства закона и других општих аката), стиче се утисак да је иста донета са циљем заштите туристичких агенција док су путници у истој (уколико прихвате понуду за заменско путовање до којег је могло доћи и без уредбе, простим договором уговорних страна) или лошијој ситуацији (уколико не прихвате понуду морају да чекају најмање 18 месец за повраћај динарског износа уплаћеног аранжмана без камате са свим ризицима наплате који постоје и у овом тренутку). Ако имате питања у вези са овом темом, пратите наше објаве и/или контактирајте адв. Ивана Љубисављевића ivan.ljubisavljevic@zslaw.rs или Вашу особу за редован контакт у адвокатској канцеларији Живковић Самарџић.