Питање да ли је уговор о купопродаји непокретности који је сачинио јавни бележник у форми јавне исправе (нотарски запис) пуноважна форма за упис својине у катастар непокретности у Србији постало је предмет неслагања међу правним стручњацима након недавног пресуда Врховног касационог суда.

Грађанско одељење Врховног касационог суда је на седници одржаној 25. октобра 2016. године донело следећи закључак:

„У случају верodostojne исправе, јавни бележник као професионалац који ужива јавно поверење саставља правни документ, уверавајући се у идентитет странака, ригорозно објашњавајући импликације исправе, чиме се ствара виши ниво поверења у поређењу са пуком овере потписа на уговору. Странке су слободне, у складу са начелом аутономије воље (‘autonomie de la volonté’), да одлучити се, у погледу форме уговора, за више од пуког минимума формалних захтева.’Нема штете у томе, ни за јавне ни за приватне интересе.Форма није сама себи циљ. Ако се формални захтеви тумаче систематски и телеолошки, јасно је да је аутентична исправа важећа за упис својине у катастар непокретности и да јавни регистар (катастар може одбацити или одбити захтев за упис искључиво због таква наводна ‘мањкавост’.”

Другим речима, Врховни касациони суд је заузео ставно да, с обзиром на то да додатни или строжи формални захтеви конзумирају мање или мање строге формалне захтеве, уговор који према закону мора бити закључен у форми потврђене (солемнизоване) приватне исправе, такође треба да буде пуноважан ако је закључен у форми јавне исправе.

Форма јавнобележничке исправе као форма која је прописана за уговор о промету непокретности уведена је у српски правни систем Изменама и допунама Закона о јавном бележништву из 2013. године. Измене су предвиделе да уговоре о промету непокретности у потпуности састављају јавни бележници, чиме су правни послови у вези са таквим уговорима издвојени из оквира пружања правне помоћи коју пружају адвокати – чланови Адвокатске коморе.

Не тако дуго након измена Закона о јавном бележништву, чланови Адвокатске коморе ступили су у штрајк који је замрзао скоро целокупно правосуђе у Србији и трајао више од четири месеца. Штрајк је прекинут тек након што је влада пристала да у скупштинску процедуру упути нове измене Закона о јавном бележништву, којима би уговори о купопродаји непокретности били избрисани са листе уговора за које се захтевала форма солемнизоване јавнобележничке исправе.

[vc_single_image image=”5490″ img_size=”full”]

Две године након компромиса којим је окончан штрајк, одлука Врховног касационог суда могла би поново да разгори сукоб између лиценцираних правних професија, адвоката и јавних бележника.

Адвоokatura i njeni članovi uglavnom su na stanovištu da ugovor o kupoprodaji nepokretnosti koji je sačinio javni beležnik u obliku javnobeležničkog zapisa nije punovažna forma za upis prava svojine u katastar nepokretnosti. Njihovi argumenti se zasnivaju na Zakonu o prometu nepokretnosti, opštim načelima Zakona o državnom premeru i katastru, kao i na činjenici da je brisanje ugovora o kupoprodaji nepokretnosti sa liste ugovora za koje je propisana forma javnobeležničkog zapisa u Izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu bio kompromis koji su prihvatili i advokati i beležnici. Ista linija argumenata navela je brojne katastarske uprave da donesu rešenja o odbijanju zahteva za upis prava svojine u katastar nepokretnosti zasnovanih na javnobeležničkim zapisima.

Са друге стране, став Врховног касационог суда, поред своје чврсте теоријске основе, чини се и прагматичним. Чини се да постоји значајан број уговора о купопродаји непокретности које су јавни бележници саставили као јавне исправе, па ће они који су се определили за такву форму сада бити у позицији да упишу својину у катастар непокретности.

Међутим, док одлука Врховног касационог суда решава питање од важности за правосуђе и управу и подржава правну сигурност, она ствара нову арену за сукоб адвоката и нотара. То је још више случај након што је Адвокатска комора Србије затражила од Врховног касационог суда да поништи сопствену одлуку, уз претњу још једним штрајком.

Ако имате било каквих питања у вези са горенаведеним, молимо вас да контактирате сарадника за решавање спорова у канцеларији Живковић Самарџић, Јованом Певачем (jovan.pjevac@zslaw.rs), или било којем од ваших редовних контаката у Живковић Самарџић. У припреми овог стручног текста, Јовану је помогао Тихомир Влаовић, адвокатски приправник.