Питање које је у последње време постало веома актуелнo јесте какве су последице ако држављанин Републике Србије одјави пребивалиште у Републици Србији због исељења у иностранство? Да ли држављанин Републике Србије који одјави пребивалиште губи право да поседује документа која издају органи Републике Србије?
Према члану 14. Закона о пребивалишту и боравишту, грађанин је дужан да одјави пребивалиште ако се исељава. Такође, члан 19. прописује да су грађани који намеравају да бораве у иностранству дуже од 90 дана дужни да пријаве привремени боравак надлежним органима. Неодјављивање пребивалишта или непријављивање таквог боравка може резултирати новчаном казном од 10.000 до 50.000 динара (члан 27. Закона о пребивалишту и боравишту).
Последице се разликују у зависности од тога да ли грађанин одјави пребивалиште или само пријави привремени боравак у иностранству. Ако се грађанин одјави, губи право на већину докумената које издаје Србија. Међутим, ако само пријаве привремени боравак, задржавају сва документа, а надлежни органи само забележе њихово привремено пребивалиште у иностранству.
Одјава пребивалишта може утицати на могућност добаvљања кључних докумената као што је лична карта. Члан 2. Закона о личним картама прописује да сваки држављанин Србије старији од 16 година има право на личну карту, без обзира на његов статус пребивалишта. Међутим, Члан 3. предвиђа да грађани са сталним пребивалиштем морају имати личну карту. Иако је законски могуће издати личну карту на основу утврђеног пребивалишта, то се можда не примењује редовно, посебно за оне који се одјаве.
Практично, грађани који се одјаве суочавају се са тешкоћама у добијању личне карте, а самим тим и других докумената попут здравствених књижица. Републички фонд за здравствено осигурање захтева важећу личну карту за издавање здравствене књижице, а без ње грађанин не може остварити права из здравственог осигурања.
Одјава такође ствара законске обавезе, као што је именовање пореског пуномоћника ако држављанин постане порески обвезник нерезидент. Поред тога, у парничном поступку, ако држављанин нема адвоката, мора да именовује пуномоћника за пријем судских писмена у Србији. У супротном, суд ће именовати заступника који ће се бавити таквим питањима, што може изазвати кашњења.
Упркос овим изазовима, српски држављани задржавају право на пасош као путную исправу, која је повезана са држављанством, а не са пребивалиштем. Пасош се може добити преко неког од српских конзуларних представништава у иностранству, под условом да особа има регулисан боравак.
Закључно, одјава пребивалишта у Србији може озбиљно ограничити способност грађана да остваре одређена права, посебно она која захтевају документе издате у Србији. Једини изузетак је право на пасош, које остаје доступно без обзира на статус пребивалишта.
Ако имате било каквих питања у вези са овом темом, слободно контактирајте адвоката Марка Лековића: marko.lekovic@zslaw.rs или вашег уобичајеног контакт лица у адвокатској канцеларији Живковић Самарџић.