Фотографиja: Adrian Curiel на Unsplash
Астротарфинг – обмањујућа пракса представљања оркестриране кампање односа са јавношћу под видом нетражених коментара припадника јавности, достигао је свој нови врхунац у рубрици писма читалаца “Политике”, најстаarijeg српског дневне новине.
Дана 5. маја 2017. године, “Политика” објавио писмо неког Милована Б. Вучића, потписан као универзитетски професор, психоаналитички психотерапеут и психоаналитички супервизор, специјалиста за дечју психоанализу из Лос Анђелеса, Калифорнија, критикујући “неправде феминистичког правосуђа” у Србији и тврдећи да су српски судови и центри за социјални рад или корумпирани или пристрасни у корист жена када одлучују о старатељству над децом.
Само десет дана касније, “Политика” објавио још једно писмо, овог пута од једне Петре Ножице, психијатар и породични психотерапеут из Сарајева, Босна и Херцеговина. Госпођа Ножица је похвалила “Политику” што се бави важним питањем људских права и тврдила да је Србија једина европска земља у којој се старатељство додељује мајкама у више од 80 процената случајева старатељства над децом. Ово питање је, према речима госпође Ножице, представљало дискриминацију која се спроводи некажњиво.
Позадина и једног и другог писма била је очигледна чак и просечном читаоцу “Политике”. Све је било у тајмингу: главна вест у мају био је случај старања о деци градоначелника Београда и његове бивше супруге. У том тренутку нико није приметио да у Лос Анђелесу нема никаквог универзитетског професора по имену Милован Б. Вучић, нити психијатра по имену Петра Ножица у Сарајеву. Нико се није потрудио да покуша претрагу слика обрнутим путем за фотографију наводног Милована Б. Вучића објављену у “Политици”. Два месеца касније, откривено је да је то била само сток фотографија доступна преко неколико добављача сток фотографија (нпр. овде i овде).
Два месеца касније, у јуну, случај старатељства који укључује децу београдског градоначелника био је готово заборављен. Главне приче су била убиства која су се догодила у центрима за социјални рад у Београду или испред њих. Прво је 5. јуна 2017. године мушкарац који је дошао у Центар за социјални рад Нови Београд на надгледано виђање са супругом и три сина убио супругу каменом, пред дечацима. Само неколико дана касније, други мушкарац је убио своје четворогодишње дете и мајку детета испред Центра за социјални рад Чукарица.
У јеку јавног гнева због насиља заснованог на роду, “Политика” је одлучила да објави још једно писмо, овог пута са потписом наводног форензичког психијатра и судског вештака у случајевима старатељства над децом из Монтреала, Канада, др Петра Величковића. У писму, објављеном 18 Јула 2017. Величковић је тврдио да “агресивне феминисткиње” злоупотребљавају трагедије за своју политичку агенду, док “готово све чедоморства у свету чине жене”.
Међутим, овог пута се неко потруддио да потражи доктора на интернету, као и да претражи његову наводну фотографију објављену у “Политици” помоћу претраживача за обрнуту претрагу слика. Испоставило се да не постоји судски вештак за психијатрију и судски вештак у споровима за старање о деци са тим именом ни у Монтреалу, у Канади, нити било где другде. С друге стране, особа са фотографије био је немачки глумец Андреас Кауфман. У изјави датој српским медијима, Кауфман је чланак назвао “одвратним”. “Немам никакве везе ни са једним од мишљења поменутих у чланку. Приказана фотографија је једна од мојих кастинг фотографија које користим као глумец у Немачкој. То је случај крађе и злоупотребе”, рекао је он.
Савет за штампу, независно, саморегулаторно тело које окупља издаваче, власнике штампаних и онлајн медија, новинске агенције и медијске професионалце, а које је основано ради праћења поштовања Кодекса новинара Србије, решавања жалби појединаца и институција повезаних са медијским садржајем, управо је донео одлуку по жалби Андреаса Кауфмана (доступној овде Не изненађује што је Савет за штампу утврдио да је “Политика”, објављивањем Величковићевог писма, прекршила одредбе Кодекса новинара Србије о тачности, које инсистирају на провери информација пре њиховог објављивања, о непоштовању достојанства и интегритета, због тога што је лик господина Кауфмана доведен у везу са идејама којима се он оштро противи, као и одредбе Смерница Савета за штампу о примени Кодекса новинара у дигиталном окружењу које инсистирају на обавези новинара да провери профил извора и обезбеди да извор заиста јесте оно што тврди да јесте. Савет за штампу је захтевао објављивање своје одлуке у новинама, као ремедијативну меру. Судске одлуке ће такође уследити, пошто је Андреас Кауфман затражил накнаду штете пред Вишим судом у Београду. Оно што је много мање вероватно да ће се десити јесте да прави Петар Величковић, Милован Б. Вучић и Петра Ножица устану.
Адвокати Живковић Самарџић, предвођени Круна Савовић, Технологија, медији и телекомуникације Виши сарадник и Милош Стојковић, саветник за технологију, медије и телекомуникације, заступају Андреаса Кауфмана у поступцима пред Саветом за штампу и српским судовима.