Тржиште некретнина у Србији забележило је значајан раст, посебно након пандемије ковида-19 и тренутне ситуације у Украјини. Иако су ови глобални догађаји изазвали немерљиву људску патњу, они су такође имали значајан утицај на сектор некретнина у Србији, привлачећи многе стране инвеститоре. Фактори као што су миграција из Русије и Украјине, повољни услови за инвестирање, ниски порези и раст у већим градовима попут Београда и Новог Сада довели су до повећања продаје некретнина.
Поставља се једно кључно питање: Могу ли стране физичке и правне особе стећи непокретности у Србији под истим условима као и српски држављани? Одговор је сложен. У многим случајевима страni држављани уживају права слична онима која имају држављани Србије, али постоје специфична законска ограничења.
Закон о својини и другим стварним правима прописује услове под којима страни држављани могу стицати непокретности, што може бити кроз правне послове за живота (нпр. купопродаја, поклон) или након смрти (нпр. наслеђивање). Кључни услов је принцип узајамности, који може бити уговорни или фактички.
• Уговорна узајамност: Србија има билатералне споразуме са неким земљама (нпр. Русија, УАЕ, Украјина, САД, Канада) који омогућавају страним држављанима из ових земаља да стичу непокретности.
• Фактички реципроцитет: За земље без посебних споразума, страни држављани и даље могу да купују некретнине у Србији ако је држављанима Србије дозвољено да стичу некретнину у страној земљи под сличним условима. Ово се мора потврдити за сваки појединачни случај од стране Министарства правде.
Страни држављани такође могу стећи имовину путем наслеђа под истим условима као и држављани Србије, без потребе за посебним споразумом. Реципроцитет се претпоставља, што значи да страни држављани могу наследити имовину осим ако се не докаже супротно.
Поред тога, страни државници могу куповати некретнине у Србији на основу својих професионалних активности:
• Страни државници који раде у Србији могу куповати имовину неопходну за своје пословање, укључујући стамбене, пословне и индустријске некретнине.
• Страни државници који не раде у Србији могу куповати само станове, куће или зграде, али не и земљиште, осим ако је оно део те непокретности.
Страна правна лица такође могу да стекну имовину, али су захтеви строжи. Оне морају или да имају компанију у Србији или да обављају професионалне делатности у земљи. За разлику од појединаца, стране компаније могу да купују земљиште.
Главna ograničena se odnosi na poljoprivredno zemljište, koje ni pod kojim okolnostima ne mogu posedovati strani državljani ili subjekti. Međutim, strani investitori ovo mogu da zaobiđu osnivanjem preduzeća za posebne namene (SPV) ili preuzimanjem lokalnih kompanija koje već poseduju poljoprivredno zemljište.
Закључно, иако је поступак за стицање непокретности у Србији од стране страних физичких и правних лица генерално отворен, он подлеже одређеним условима који се заснивају на узајамности, врсти непокретности и професионалним активностима.
За детаљне информације у вези са куповином непокретности у Србији и пуну правну помоћ у том смислу, слободно контактирајте наше адвокате Uroš Đorđević (uros.djordjevic@zslaw.rs) и Срђан Зердо (srdjan.zerdo@zslaw.rs).